HR - Ljudski Resursi - Srbija

Od početka godine izdato više od 32.000 radnih dozvola strancima

Martinović je za Tanjug rekao da je do pre nekoliko godina pitanje stranih radnika u Srbiji bilo gotovo nevidljivo jer je njihov broj bio zanemarljiv.

"Srbija ima potrebu za uvozom radne snage i to se vidi. To diktira odnos ponude i potražnje. To traže poslodavci koji na domaćem tržištu rada ne mogu da pronađu adekvatne profile radnika ili dovoljan broj zainteresovanih radnika koji će raditi u oblastima koje često zahtevaju povećan obim posla", rekao je Martinović.

Kako je rekao, strani radnici u Srbiji najčešće rade u oblasti građevinarstva i reč je o različitim profilima kadrova koji nedostaju Srbiji: zidari, stolari, varioci, pomoćni građevinski radnici, ali i u ugostiteljstvu, poljoprivredi, na poslovima vozača.

"Različiti su profili radnika koji dolaze i nadomešćuju nedostatak domaće radne snage i to je vrlo dragoceno, jer veliki broj privrednih aktivnosti ne bi mogao adekvatno da funkcioniše da nije tako", poručuje Martinović.

Dodaje da već dugi niz godina najveći broj radnika dolazi iz Kine, poslednjih godina, a posebno poslednjih meseci iz Ruske Federacije, ali da imamo i veliki broj radnika iz Indije, Turske, Severne Makedonije, Albanije.

Takođe, navodi, da odskoro postoji i priliv radnika iz Nepala, Šri Lanke i BiH.

"Zaista je širok krug zemalja iz kojeg dolaze radnici, a verujemo da će biti i veći. Postoji ozbiljna potražnja za stranim radnicima zbog nedostatka velikog broja profila na domaćem tržištu rada", rekao je Martinović.

Rat u Ukrajini, kako kaže, takođe se odrazio na tržište rada u Srbiji.

"Ukrajinski državljani imaju povlašćeni položaj i jednostavniji pristup tržištu rada i imamo povećan priliv državljanina Ukrajine koji su angažovani na poslovima u Srbiji. S druge strane, državljani Ruske Federacija najviše rade u IT sektoru i osnivaju sopstvene biznise iz oblasti trgovine i u oblastima u kojima je zastupljena viša tehnologija", kazao je Martinović.

Na pitanje kako će nove izmene i dopune Zakona o strancima uticati na zapošljavanje stranaca, direktor NSZ odgovara da je cilj usvojenih izmena da se procedura ubrza i pojednostavi i da se uvede jedinstvena dozvola.

"Od 1. februara naredne godine biće na snazi propis koji će omogućavati izdavanje jedinstvene dozvole na jednom mestu, izdavanje boravišne dozvole i dozvole za rad, i to će raditi MUP. NSZ će u tom procesu vršiti procenu ispunjavanja uslova za izdavanje jedinstvene dozvole", navodi Martinović.

Dodaje da je razlika u odnosu na trenutnu situaciju to što je sada taj posao podeljen između MUP-a, koji izdaje boravišnu dozvolu, i NSZ, koji izdaje radnu dozvolu, ali da će NSZ i po novim izmenama i dopunama zakona raditi ono što i sada radi: testiranje tržišta rada i procenu ispunjenosti uslova za izdavanje dozvole.

"NSZ neće izdati pozitivnu ocenu za angažovanje stranca, ukoliko na domaćem tržištu rada postoji takva radna snaga", poručuje Martinović.

Do 1. februara dozvola će se izdavati po starim propisima.

"Svaki poslodavac koji želi da zaposli stranca, prvo mora da se obrati NSZ da utvrdi da li na domaćem tržištu rada postoji takav domaći radnik, a nakon toga sledi izdavanje boravišne dozvole od strane MUP-a. Tek tada sledi izdavanje radne dozvole od strane NSZ", zaključuje Martinović.